slika1 slika2 slika3 slika4 slika5 slika6 slika7 slika8 slika9 slika10 slika11 slika12 slika13 slika14 slika15 slika16 slika17 slika18 slika19 slika20 slika21 slika22 slika23 slika24 slika25 slika26 slika27 slika28 slika29 slika30 slika31 slika32
top wrap

POČECI UDRUŽIVANJA ZANATLIJA

Značajan datum u istoriji subotičkog zanatstva, stavlja Suboticu u red retkih sredina u kojima se zanatska delatnost pojavljuje organizovano i to već polovinom XVIII veka – što znači da je njihov broj bio toliki da su se mogli organizovati u cehovske organizacije. Arhivska istraživanja pokazuju da je prva cehovska organizacija osnovana 1763. te je taj datum označen za godinu prvog, rudimentarnog organizovanja zanatlija u Subotici.

arrow down arrow up

RAZGRANATA DOMAĆA RADINOST I CEHOVSKE ORGANIZACIJE (1763 – 1872)

Nakon ukidanja potiske vojne krajine 1743.godine, Subotica postaje trgovište, čime su stvoreni osnovni preduslovi zanatstva.

Na osnovu iskaza iz 1784.godine trgovište je imalo 759 poreskih obveznika. Na listi nalazimo imena 29 zanatlija. Po zanimanju sledeće: abadžija, krojač, trgovac, čizmar, remenar, gombar, berber, kovač, zidar, bravar, pekar.

Da bi zaštitili autoritet svoje struke-zanata, zanatlije su se udružile u cehove. Cehovi su najčešće okupljali zanatlije identične struke.

U Subotici su prvu cehovsku organizaciju osnovali 1763.godine krojači i abadžije i ovaj datum možemo smatrati prvom, pionirskom formom organizovanja. Prava pojedinih cehova i njihove obaveze regulisao je privilegij, cehovsko pismo. Proces postajanja članom ceha je bio strogo nadziran i pravila vezana za to bila su strogo pridržavana.

Nije bilo lako čak ni da se postane šegrt, jer su osim roditelja za dete morala da jamče još dva člana ceha. Za mnogo rada šegrt je dobivao vrlo skromnu opskrbu. Kada bi već upoznao zanat, bio je oslobođen i pripadao je društvu kalfi. Tokom učenja kod majstora i za vreme pečalbe on je naučio sve finese rada, mogao je da se prijavi radi demonstiriranja svog majstorstva, odnosno radi sticanja majstorske titule.

Rukovodilac ceha, cehovski majstor je bio biran. U njegovim rukama su konvergirala aktuelna pitanja. S vremena na vreme održavali su sastanke koji su započinjali otvaranjem cehovske škrinje. Dok škrinja nije bila zatvorena, sastanak se nije mogao završiti.

Zanatlije okupljene u cehove uživale su veliko poštovanje u životu grada i uzimale su aktivno učešće u njegovom svakodnevnom životu.

arrow down arrow up

FORMIRANJE ZANATLIJSKOG UDRUŽENJA

Cehovski sistem i cehovska pravila, budući da se radilo o tvorevinama Srednjeg veka, sada su već snažno kočili i sprečavali kapitalističku transformaciju zanatstva.

15. avgusta 1878. započeta je akcija u pravcu osnivanja jedinstvenog zanatlijskog udruženja, koje bi obuhvatalo sve zanatlije grada, bez obzira na zanimanje.

Najzad! U dopisu Ministarstva privrede potvrđeno je da od 18. februara 1886. godine. gradsko zanatlijsko udruženje postoji i zvanično. U našem gradu je definitivno osnovano zanatlijsko udruženje, koje je primilo u svoje članstvo sve zanatlije grada. U maju 1886. godine gradske vlasti već upozoravaju zanatlije koje obavljaju zanimanje vezano za kvalifikaciju da su dužni postati članovima zanatlijskog udruženja.

arrow down arrow up

MESTO I ULOGA ZANATSTVA (1886 – 1944)

Posle pada feudalnog društva, kapitalističko društvo se u Subotici sporo razvijalo u drugoj polovini XIX veka. Subotica je i dalje, još dugo vremena, sačuvala svoj poljoprivredni karakter, sa ograničenom robnom razmenom.

Doba procvata privrednog potencijala grada spada u period prekretnice stoleća i zbog toga postaje jedan od onih centara Bačke, koji daju razvojne impulse. Naročito se razvijala laka industrija i trgovina. Razvoj željeznice u više pravaca pružio je mogućnost da se uključi u privredni i kulturni krvotok Evrope. Faktori koji su spomenuti bili su nesumnjivo od uticaja na dalji razvoj zanatstva. Neprestano raste broj zanatlija.

Većina zanatlija raspolagala je sa malo obrtnih sredstava. U svojim nesavremenim radionicama koristili su tradicionalna, zastarela radna sredstva. Svoje proizvode su realizovali najčešće na nedeljnim i zemaljskim vašarima. Večita ekonomska nesigurnost i brzi prodor fabričke industrije sa njenom ogromnom konkurentskom sposobnošću delovali su vrlo destimulativno.

Tokom prvog svetskog rata (1914 – 1918) došlo je do nazadovanja industrije i zanatstva. Vrlo je malo sirovina, a i kupovna moć građana pada neprestano. Broj deficitarnih artikala je izuzetno zabrinjavajući, skupoća je zapanjujuća.

Posle 1. decembra 1918. privreda Subotice, deluje u sasvim drugačijim, novim okolnostima. Zahvaljujući objektivnim okolnostima zanatstvo je u početku procvetalo. Po završetku rata potražnja je bila veća od ponude. Za zanatlije je bilo puno posla. S obzirom na to, da su najčešće raspolagali sa malo obrtnog kapitala, uzimali su zajmove od trgovaca i imućnijih poljoprivrednika. Verovali su, da ekonomski uspon otvara duže perspektive. Međutim, do 1924. godine tržište je zadovoljeno, takođe stalno opada i cena poljoprivrednih proizvoda. Jednom rečju, broj kupaca je naglo padao.

Veliki deo zanatlija ne uzima u obzir ekonomske zakonitosti. Podignute zajmove nisu u stanju da vrate, prinuđeni su da vrate, odnosno da privremeno suspenduju svoju obrtnicu. To naročito važi u vreme velike svetske ekonomske krize.

Zanatlijske radionice 1936.godine na teritoriji grada, koje su bile vezane za kvalifikaciju: grnčar-pećar, staklar, kovač, potkivač, puškar, nožar i brusač, bravar, limar, kačar, optičar, satar, izrađivač muzičkih instrumenata, korpar, kolar, bačvar, stolar, drvostrugar, češljar, kožar, remenar, tašner, knjigovezac, četkar, užar, bojadžija-hemijski čistač, lakirer, tapetar, staklar-ramar, tkač, muški krojač, ženski krojač, cipelar-čizmar, papučar, opančar, kišobrandžija, šeširdžija, krznar, galanterista, berber-frizer, kozmetičar, mlinar, pekar, poslastičar-bombondžija, kobasičar-mesar, kobasičar-krvavičar, crevar, svećar, izrađivač cementne robe i veštačkog kamena, krovar-crepar, firmopisac, fotograf, elektiričar, zidar, zidarski preduzimač, kamenorezac, bunardžija, dimnjičar.

Zanati koji nisu vezani za kvalifikaciju: sitar-rešetar, sodadžija, pecar rakije, pržioničar kafe, kuvar sirćeta, izrađivač pletene robe, ručni vezovi, popravljač okovratnika košulje, pranje-peglanje belog rublja, dizajner tapeta, vulkanizer, snabdevači hemijskih i uljanih proizvoda, asfalter, čarapar-stezničar, metlar, izrađivači raznih papirnih proizvoda, vlasnici krupara i vršalica...

Delatnost zanatlija u kapitalističkim uslovima prestaje 10. oktobra 1944. Nakon oslobođenja oni nastavljaju da rade u socijalističkom društvu zasnovanom na samoupravljanju.

arrow down arrow up

ZANATSTVO – JUČE, DANAS, SUTRA...

GOJKO ARAMBAŠIĆ, dugogodišnji sekretar Opšteg Udruženja preduzetnika Subotica: Izuzetna obaveza stoji pred Udruženjem, ali i društvom u celini, u obnavljanju zanatskog podmlatka. O toj problematici valja obaviti temeljne i široke rasprave, pre svega u okvirima reforme školstva, uvođenjem jedinstvenog sistema usmerenog vaspitanja i obrazovanja, stavljanjem akcenta na praksu koju bi učenici obavljali baš u radnjama struka određenih zanatlija.

U stvaranju hronologije događaja u pojedinim oblastima ili vremenskim periodima, kazivanja neposrednih svedoka i učesnika tih zbivanja imaju najautentičnije značenje zbog toga smo i mi posegli za njima, živim svedocima prvih posleratnih godina, tražeći da nam evociraju dane posleratnog obnavljanja zanatskog udruženja … U kazivanju o položaju zanatstva danas i perspektivama sutra, koristili smo mišljenja onih koji u toj profesiji žive i stvaraju.

PRVI POMOĆNIK SUBOTIČKIH PUTARA, Mirko Racić, asfalter: Drugačije od nas "običnih" Subotičana, prolazi Trgom Cara Jovana Nenada, Trgom Republike, Trgom Slobode, ili ulicom Borisa Kidriča, jer on ih je kao kooperant "Vojvodinaputa" i "Komgrada" - zajedno sa svojim pomoćnicima – gradio! Puno poslova radio sam kao kooperant ove dve frime - kaže Mirko Racić koji je zanat učio još kao radnik "Integrala". U Mirkovoj beležnici puno je urađenih poslova, a jedan od većih je izgradnja ivičnjaka na delu E-5 puta od Subotice do Palića.

ZANAT TREBA NAUČITI, Janoš Berec, zlatar: Kako se sada uči zanat on se nikad neće naučiti. Znači, ako se nešto značajnije ne promeni u školovanju mladih ne možemo računati da ćemo ponovo imati dobre majstore. Staro je pravilo da se zanat uči uz dobrog majstora a ne sedeći u klupi i sa dva ili tri časa prakse nedeljno. U takvoj situaciji sve će se pre naučiti osim zanata - kaže Janoš Berec, zlatar u penziji.

DOBAR POSAO NAJBOLJA PREPORUKA, Ivan Ivanović, zidar U analima Udruženja zanatlija ime Ivana Ivanovića ostaće zabeleženo kao jedno od pet subotičkih majstora koji su pokrenuli inicijativu da se formira Zanatska zadruga "Zanat". Uz Ivana bili su tu još Đuro Radulović, bravar i trojica njegovih kolega – zidara – Ivan Francišković, Petar Balint i Tode Kokeza. Lično, Ivan Ivanović nikada nije imao problema da nađe posao najpre za sebe, a kasnije i za pomoćnike. Iskustvo koje je stekao još kao učenik kod Josipa Poljakovića za 30 godina rada samo se povećavalo. Za dobre majstore nema problema, jedan dobro urađen posao je preporuka za nekoliko budućih – kaže Ivan.

ŠTAVIM, ŠIJEM I PRODAJEM, Stipan Cvijin, Ćurčija: Nema puno zanata koji su postojali i pre dva veka kada se formiralo prvo zanatsko udruženje, a da ih ima i danas. Jedan od retkih je i ćurčijski zanat koji je poodavno proglašen za deficitarno zanimanje, jer je sve manje majstora koji se njime bave. Stipan Cvijin je tajne ćurčijskog zanata saznao od oca.

PRIVATNIK ZBOG – DIPLOME, Veselin Kruščić, elektroinženjer: Veselin Kruščić, elektroinženjer bio je pre pet godina jedan je od inicijatora formiranja Zanatske zadruge "Zanat". Veselin Kruščić radio je između ostalog – rasvetu u Degustacionom centru "Patriji", rasvetu na Trgu Cara Jovana Nenada, a jedan od poslednjih velikih poslova bila je električna instalacija za fabriku Konfekcije "Željezničar" - Maja. Motivi za otvaranje privatne zanatske radnje su različiti. Veselin Kruščić je nekada radio u preduzeću. Posle nekoliko godina napustio je taj, za mnoge, siguran posao. Zašto? Hteo sam vanredno da studiram, a to mi je bilo lakše kao privatniku. I tako – stekao sam radnju i inženjersku diplomu! - kaže inženjer Veso.

POTKOVICE DONOSE POSAO, Slobodan Oklopdžija, kovač: Naći potkovicu znači – pronaći sreću. Tako se, bar, veruje u narodu. A kad bi se vlasnici konja u subotičkom ataru još i držali nekog propisa imali bi više potkovica, a možda i sreće. U čemu je tajna? Konj potkovice treba da nosi samo 45 dana, ali mnogi vlasnici konja to ne poštuju pa ih na životinjama drže, bez zamene i po šest meseci. - kaže Slobodan Oklopdžija, jedan od najstarijih subotičkih majstora koji se skoro četrdeset godina bavi kovačkim zanatom. Slobodan je zanat učio kod Lajoša Uzonija koji je između ostalog, izradio i fijaker koji se danas nalazi u vestibilu svečanog ulaza Gradske kuće. Pravili smo fijakere, poštanska kola, ali i ostale sitnice koje kovači umeju da izrađuju. Osim kovačke diplome, stekao sam i diplomu za potkivača, nakon završetka posebnog kursa koji je trajao šest meseci. Još uvek ima posla i mada ovo nije lako zanimanje ponovo bih ga birao za svoj životni poziv – priča Slobodan.

ZBOG TERENA U PRIVATNIKE, Tode Kokeza, zidar: Tode Kokeza završio je zidarski zanat 1956. godine u "Integralu". Radio je u ovoj firmi skoro 18 godina a onda odlučio da ode u privatnike. Učinio sam to pre svega zbog terenskog rada – objašnjava Tode.

MODA "IZBACUJE" FRIZERE, Eržebet Alčin, ženski frizer: Najbolje nam je posao išao od 1959. do 1978. godine. Nakon toga dolaze u modu frizure koje većina žena zna sama da napravi. Tu su i fenovi za kosu, neobavezan stil češljanja i sve manje razloga da se potraži stručna pomoć.




tablon stari

tablon novi

arrow down arrow up